Ostala akta

Na osnovu članova 22. Statuta Udruženja farmaceutskih tehničara Srbije, Skupština Farmaceutskih tehničara Srbije na 2-oj sednici održanoj 20. novembra 2010. godine u Beogradu usvojila je:

POSLOVNIK

O RADU SKUPŠTINE UDRUŽENjA FARMACEUTSKIH TEHNIČARA SRBIJE

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim Poslovnikom uređuju se organizacija i rad Skupštine Udruženja farmaceutskih tehničara Srbije (u daljem tekstu: Skupština), otvaranje, predsedavanje, rukovođenje, tok sednice, donošenje odluka, postupak izbora i druga pitanja i način ostvarivanja prava i dužnosti članova Skupštine.

Član 2.

Rad Skupštine je javan.

Član 3.

Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.

Član 4.

Članovi Skupštine su zdravstveni radnici koji su završili srednju medicinsku školu, odsek farmaceutski tehničar izabrani u skladu sa Statutom UFTS „Sveti Sava“ i Odlukom o načinu određivanja broja delegata i verifikaciji mandata delegata Upravnog odbora.

Član 5.

Skupština se sastaje po potrebi, a najmanje jednom godišnje.

II. OPŠTE ODREDBE

Član 6.

Član Skupštine ima prava i dužnosti utvrđene Statutom UFMS „Sveti Sava“ (u daljem tekstu: Udruženje) i ovim Poslovnikom.

Član Skupštine ostvaruje svoja prava i dužnosti po verifikaciji mandata.

Verifikaciju mandata članova vrši Skupština Udruženja na način utvrđen ovim Poslovnikom.

III. IZBORNA SEDNICA SKUPŠTINE

1. Sazivanje izborne sednice Skupštine

Član 7.

Izbornu sednicu Skupštine, saziva predsednik prethodnog saziva Skupštine ili najstariji delegat Skupštine.

Član 8.

Izbornom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji delegat Skupštine ( privremeni predsedavajući ).

Predsedavajućem u radu pomažu dva najmlađa delegata Skupštine.

Kada utvrdi da postoje uslovi za održavanje sednice, privremeni predsedavajući Skupštine predlaže izbor dva zapisničara i dva overača zapisnika.

Zapisničari i overači zapisnika biraju se javnim glasanjem, a izabrani su ukoliko se za njihov izbor izjasni natpolovična većina prisutnih delegata Skupštine.

Po obavljenoj verifikaciji mandata članova Skupštine, privremeni predsedavajući određuje termin za održavanje sednice Skupštine na kojoj će biti izabrani članovi Komisije za izbor i imenovanje, a potom i predsednik i dva potpredsednika Skupštine.

2. Verifikacija mandata delegata Skupštine

Član 9.

Na sednici Skupštine vrši se verifikacija mandata delegata Skupštine.

Član 10.

Verifikacija mandata delegata Skupštine vrši se na osnovu Izveštaja Upravnog odbora o plaćenoj članarini u godini u kojoj se održava Skupština Udruženja i izveštaja koordinatora Udruženja o broju i izabranim delegatima u svakom administrativnom okrugu Republike Srbije.

Verifikacija mandata delegata Skupštine vrši se javnim glasanjem, a mandati su verifikovani ukoliko se za to izjasni natpolovična većina od prisutnog broja delegata Skupštine.

3. Zadaci Komisije za izbor i imenovanje

Član 11.

Komisija za izbor i imenovanje (u daljem tekstu:Komisija) ima 5 članova.

Kandidate za članove Komisije Skupštini predlažu delegati Skupštine.

Članovi Komisije između sebe biraju predsednika Komisije.

Član 12.

Komisija za izbor i imenovanje na osnovu Statuta Udruženja, Poslovnika o radu Skupštine i Odluke o načinu određivanja broja delegata i verifikaciji mandata delegata Upravnog odbora, prima kandidature i sačinjava listu kandidata za svaku funkciju ili organ Udruženja posebno.

Član 13.

Listu ili liste iz prethodnog člana ovog Poslovnika, Komisija dostavlja privremenom predsedavajućem Skupštine, odnosno predsedniku Skupštine nakon njegovog izbora.

Privremeni predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine listu ili liste iz prethodnog stava ovog člana, preko stručne službe (sekretara) Udruženja, dostavlja svim delegatima Skupštine u materijalu za sednicu ili neposredno pre početka sednice.

Lista kandidata za nosioce funkcija u Udruženju mora sadržati najmanje onoliko imena kandidata koliko je broj koji to telo ili organ ima u skladu sa Statutom ili drugim aktom Udruženja.

4. Prestanak mandata delegata Skupštine

Član 14.

Mandat delegatu Skupštine prestaje:

1. istekom perioda na koji je izabran

2. ostavkom

3. opozivom

4. u slučaju smrti

5. na osnovu pravosnažne sudske presude kojom je delegat Skupštine osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora.

Mandat delegata Skupštine traje četiri godine.

Ostavka na mesto delegata Skupštine podnosi se predsedniku Skupštine u pisanoj formi, a Skupština je konstatuje na prvoj narednoj sednici.

Opoziv delegata Skupštine vrši se na osnovu pokretanja inicijative od najmanje 1/3 prisutnih delegata Skupštine zbog:

– neplaćanja članarine od strane delegata u kontinuitetu od 12 meseci,

– neredovnog dolaženja na sednice Skupštine;

– izbora delegata Skupštine u organe nekog drugog zdravstvenog udruženja, osim Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

5. Prava i dužnosti čdelegata Skupštine

Član 15.

Delegat Skupštine ima pravo i obavezu da:

1. prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u odlučivanju.

2. da u Skupštini po konkretnim pitanjima, zastupa stavove i interese članova

Udruženja i o tome ih redovno obaveštava.

3. da obaveštava članove Udruženja o svim aktivnostima

Skupštine i Udruženja u celini.

4. da sprovodi odluke Skupštine.

5. da postavlja delegatska pitanja.

6. da za svoj rad koristi pomoć stručne službe (sekretara) Udruženja.

7. učestvuje u radu tela Skupštine i organa i tela u kojima su i član i da na njima

učestvuje u glasanju.

8. delegati Skupštine Udruženja koji prisustvuju sednicama Skupštine imaju pravo na

nadoknadu putnih troškova i dnevnica za vreme vršenja funkcije, što se uređuje

posebnim Pravilnikom.

O prisustvu delegata Skupštine vodi se posebna evidencija.

Delegat Skupštine dužan je da prisustvuje sednicama Skupštine.

U slučaju opravdane sprečenosti o tome pismeno obaveštava predsednika Skupštine.

U slučaju ponavljanih neopravdanih izostanaka odgovara Skupštini.

Stručna služba (sekretar) Udruženja dužna je da članu Skupštine, na njegov zahtev, stavi na raspolaganje sva dokumenta neophodna za rad i pruži mu svu neophodnu stručnu i tehničku pomoć u stvarima iz delokruga rada delegata Skupštine.

Član 16.

Delegat Skupštine ima pravo da postavi delegatsko pitanje Predsedniku Udruženja, predsedniku Skupštine, Upravnom odboru ili Nadzornom odboru vezano za delokrug rada samoga delegata Skupštine ili nekog od navedenih organa.

Pitanje se postavlja na sednici usmenim putem ili između dve sednice Skupštine pismenim putem.

Na usmeno postavljeno pitanje odgovara se na sednici na kojoj je i postavljeno, osim u slučaju kada organ kome je pitanje postavljeno izjavi da nije u mogućnosti da na samoj sednici da zadovoljavajući odgovor.U tom slučaju na pitanje se odgovara na prvoj narednoj sednici Skupštine.

Na pismeno postavljeno pitanja odgovara telo ili organ kome je upućeno pitanje, u roku od 60 dana.

6. Sazivanje i rad Skupštine

Član 17.

Sednica Skupštine može biti sazvana kao izborna, redovna i vanredna.

Izbornu sednicu Skupštine saziva predsednik prethodnog saziva Skupštine ili najstariji delegat i ona radi saglasno odredbama ovog Poslovnika.

Redovne sednice Skupštine održavaju se najmanje jedanput godišnje. Saziva ih predsednik Skupštine.

Vanrednu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine na obrazloženi predlog Upravnog ili Nadzornog odbora ili jedne četvrtine delegata Skupštine Udruženja i to u roku od 30 dana od prijema predloga.

Predlog iz stava 4. ovog člana mora biti dostavljen u pisanoj formi, sa predlogom dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na njega.

U slučaju da predsednik Skupštine ne sazove Skupštinu u roku predviđenom stavom 4. ovog člana, sednicu Skupštine može sazvati predlagač u daljem roku od 30 dana.

Poziv za održavanje sednice dostavlja se delegatima Skupštine najmanje 15 dana pre dana održavanja sednice.

Poziv sadrži mesto, datum i vreme početka sednice, predlog dnevnog reda i kompletan materijal vezan za predloženi dnevni red kao i zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.

Ukoliko materijal za sednicu sadrži i akte koji se podnose Skupštini na usvajanje obavezno se navode i predlagači akata.

Za pravovremenost slanja poziva odgovoran je sekretar Udruženja.

Stručna služba Udruženja na čelu sa sekretarom priprema sednicu Skupštine na isti način i u slučaju kad nastupe okolnosti iz stava 6. ovog člana.

Za nepoštovanje odredbi iz prethodnog stava ovog člana odgovoran je lično sekretar Udruženja.

IV. DNEVNI RED SKUPŠTINE

Član 18.

Dnevni red za izbornu sednicu Skupštine predlaže predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ili najstariji delegat izabranog saziva,u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i drugih akata Udruženja.

Dopuna dnevnog reda izborne sednice vrši se na samoj sednici, na predlog novoizabranih delegata Skupštine o čemu se Skupština posebno izjašnjava.

Dnevni red za redovnu sednicu Skupštine predlaže predsednik Skupštine, posle obavljenih konsultacija sa Predsednikom Udruženja, Upravnim i Nadzornim odborom.

Predlog za dopunu dnevnog reda može podneti svaki delegat Skupštine najmanje 7 dana pre dana održavanja sednice.

Član 19.

Ukoliko predlog dnevnog reda sednice Skupštine sadrži nacrte akata koji se podnose Skupštini na usvajanje, rasprava o pomenutim nacrtima počinje odmah po prijemu poziva za održavanje sednice.

Svaki delegat Skupštine može predlagaču akta podneti amandman za dopunu ili izmenu pojedinih delova akta, u pisanoj formi, najmanje 3 dana pre dana održavanja sednice.

Ukoliko predlagač akta prihvati podneti amandman, on postaje sastavni deo pomenutog akta.

Ukoliko podneti amandman nije prihvaćen od strane predlagača, podnosilac amandamana ima pravo da traži da se o njemu izjasni Skupština na samoj sednici.

O odluci iz prethodnog stava ovog člana predsednik Skupštine ili potpredsednik koji predsedava Skupštinom u njegovoj otsutnosti, obaveštava delegate Skupštine na samoj sednici.

V. RAD SKUPŠTINE

Član 20.

Skupština radi u javnim sednicama, a sednica se može održati i na njoj donostiti odluke ako joj prisustvuje više od polovine ukupnog broja delegata Skupštine ( kvorum ).

a. Rukovođenje sednicama Skupštine

Član 21.

Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Skupštine.

Predsednika Skupštine, u njegovoj otsutnosti, zamenjuje jedan od potpredsednika Skupštine.

U slučaju da nastupe uslovi iz stava 6. člana 17. ovog Poslovnika i predsednik i potpredsednici odbiju da rukovode radom Skupštine, sednicom Skupštine predsedava ovlašćeni predstavnik sazivača vanredne sednice Skupštine.

b. Tok sednica Skupštine

Član 22.

Dnevni red za sednicu Skupštine usvaja se, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, na početku sednice.

O predlozima za izmenu i dopunu dnevnog reda koji se podnose na početku sednice, Skupština se izjašnjava glasanjem.

Član 23.

Rasprava o tačkama dnevnog reda vodi se, po pravilu, pojedinačno.

Izuzetno, na predlog predlagača ili predsednika Skupštine može se voditi objedinjena rasprava o nekoliko tačaka dnevnog reda o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.

Ukoliko se tačka dnevnog reda odnosi na usvajanje opštih akata Skupštine (pravilnici, poslovnici i sl.) rasprava se najpre vodi o predlogu akta u načelu.

Posle saslušanih diskusija svih prijavljenih diskutanata, predsednik ili drugo lice koje rukovodi sednicom Skupštine, zaključuje raspravu u načelu i stavlja na glasanje predlog akta u načelu.

Posle načelne rasprave sledi rasprava u pojedinostima.

O svakom pojedinačnom predlogu za izmenu ili dopunu akta (amandmanu) Skupština se izjašnjava pojedinačno.

Posle obavljene rasprave u pojedinostima, predsednik Skupštine ili drugo lice koje rukovodi sednicom Skupštine zaključuje raspravu u pojedinostima, a Skupština glasa o aktu u celosti.

Član 24.

Po otvaranju diskusije po određenoj tački dnevnog reda, predsednik Skupštine najpre daje reč ovlašćenom predstavniku predlagača.

Diskusija ovlašćenog predstavnika predlagača može trajati najviše 10 minuta.

Diskusija se, u daljem toku, vodi po redosledu prijavljivanja delegata Skupštine.

Ukoliko Skupština drugačije ne odluči, diskusija delegata Skupštine o jednoj tački dnevnog reda dozvoljena je samo jednom u trajanju od 5 minuta.

Prijava za diskusiju po određenoj tački dnevnog reda podnosi se u pisanoj formi,na početku sednice ili najkasnije pre početku rasprave po određenoj tački dnevnog reda.

Diskusija o usvajanju akata u pojedinostima vodi se tako što predsednik Skupštine najpre daje reč predlagaču amandamana ili njegovom ovlašćenom predstavniku.

Diskusija iz prethodnog stava ovog člana traje do 5 minuta.

Posle diskusije predlagača amandmana,Skupštini se obraća ovlašćeni predlagač akta sa stavom o prihvatanju ili neprihvatanju amandmana, nakon čega sledi izjašnjavanje Skupštine.

Ukoliko se o više tačaka dnevnog reda vodi objedinjena diskusija, svaka pojedinačna diskusija može trajati do 7 minuta.

Član 25.

Ukoliko se tačka dnevnog reda odnosi na predlog posebnih akata Skupštine (proglas, odluka, zaključak i sl.) rasprava se vodi samo o predlogu akta u celosti, posle čega se Skupština izjašnjava glasanjem.

Diskusija o aktu iz prethodnog stava traje do 5 minuta, sem diskusije predlagača ili njegovog ovlašćenog predstvanika koja može trajati do 10 minuta.

c. Replika

Član 26.

Ukoliko se delegat Skupštine u svom izlaganju uvredljivo izrazi o drugom delegatu Skupštine, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegove izlaganje, delegat Skupštine na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Odluku u slučaju iz prethodnog stava donosi predsednik Skupštine.

Replika ne može trajati duže od 2 (dva) minuta.

Član 27.

Svaki član Udruženja, član organa ili tela udruženja ili organ i telo udruženjau celini, mogu Skupštini postaviti pitanje nepoštovanja Statuta ili bilo kog drugog akta udruženja ili zahtevati dodatno tumačenje tih dokumenata.

Autentično tumačenje Statuta i svih drugih akata udruženja u krajnjoj instanci daje Skupština Udruženja.

Stručna služba (sekretar) Udruženja prima i obrađuje zahteve subjekata iz stava 1. ovog člana za autentičnim tumačenjem Statuta ili drugih akata Udruženja i dostavlja ih Skupštini na razmatranje i odlučivanje za prvu narednu sednicu Skupštine od dana prijema zahteva.

d. Povreda Poslovnika

Član 28.

DelegatuSkupštine koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.

Delegat Skupštine je dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže 3 (tri) minuta, pri čemu se ne računa vreme za citat.

Predsednik Skupštine dužan je da nakon toga da objašnjenje.

Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine delegat Skupštine ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen Skupština će bez rasprave glasanjem odlučiti o tom pitanju.

e. Održavanje reda na Skupštini

Član 29.

Delegati Skupštine dužni su da poštuju dostojanstvo Skupštine.

Delegati Skupštine dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.

Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Član 30.

Delegati Skupštine se Skupštini obraćaju sa govornice.

Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.

Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.

Član 31.

Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati sem predsednika (odnosno predsedavajućeg) Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

Za vreme govora članova Skupštine ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Član 32.

O redu na sednici Skupštine stara se predsednik (odnosno predsedavajući)Skupštine.

Zbog povrede reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne mere: opomenu,

oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.

Evidenciju o izrečenim merama iz prethodnog stava ovog člana vodi sekretar Udruženja.

Član 33.

Opomena se izriče delegatu Skupštine:

– koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine,

– koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,

– koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom

Redu,

– ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi

način ugrožava slobodu govora,

– ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica,

– ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze,

– ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog

Poslovnika.

Član 34.

Mera oduzimanja reči izriče se delegatu Skupštine kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz prethodnog člana ovog Poslovnika.

Delegat Skupštine kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se bez odlaganja udalji sa govornice. U suprotnom, predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.

Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo na repliku delegatu Skupštine u daljem toku sednice.

Član 35.

Mera udaljenja sa sednice izriče se delegatu Skupštine koji, posle izrečene mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 33. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

Mera udaljenja sa sednice može se izreći delegatu Skupštine i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.

Delegat Skupštine kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.

Ukoliko delegat Skupštine odbije da se udalji sa sednice,predsednik Skupštine će odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.

Delegat Skupštine kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.

Član 36.

Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.

Član 37.

Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici pored delegata Skupštine, a shodno se primenjuju na sednicama drugih radnih tela Skupštine.

f. Odlučivanje i glasanje na Skupštini

Član 38.

Skupština odlučuje glasanjem.

Glasanju se može pristupiti jedino ukoliko sednici prisustvuje više od jedne polovine ukupnog broja ( kvorum ) delegata Skupštine.

U slučajevima predviđenim Statutom i ovim Poslovnikom, Skupština odlučuje dvotrećinskom većinom od ukupnog broja delegata Skupštine.

Glasanje je, po pravilu, javno.

Predlog za odlučivanjem tajnim glasanjem ili prozivkom može podneti svaki delegat Skupštine, a o tome se skupština izjašnjava prostom većinom prisutnih delegata.

Predsednik Skupštine je dužan da svaki akt koji stavlja na glasanje formuliše tako da se o njemu jasno može glasati opcijama: ‘ za ‘ ; ‘ protiv ‘; ili ‘ uzdržan ‘.

Javno glasanje se vrši na znak predsednika Skupštine, podizanjem ruke za izabranu opciju.

Tajno glasanje se vrši na glasačkom listiću, zaokruživanjem izabrane opcije.

Član 39.

Statut Udruženja, izmene i dopune Statuta, Skupština donosi dvotrćinskom većinom glasova ukupnog broja delegata Skupštine Udruženja.

Ostale odluke Skupština donosi prostom većinom glasova prisutnih delegata Skupštine.

VI. IZBORI ZA ORGANE SKUPŠTINE

Član 40.

Izbore za organe Udruženja organizuje i sprovodi Komisija za izbor i imenovanje Skupštine, a u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.

Komisija za izbor i imenovanje priprema glasačke listiće za Skupštinu, ukoliko se sprovodi tajno glasanje za organe Udruženja.

Svaki glasački listić mora biti iste boje i veličine, overen pečatom Udruženja.

Svaki delegat Skupštine može dobiti samo jedan glasački listić.

Po završenom uručivanju glasačkih listića Komisija za izbor i imenovanje zapisnički utvrđuje broj uručenih i broj preostalih glasačkih listića i preostale glasačke listiće ponovo zatvara u poseban omot.

Član 41.

Glasanje za izbor organa Udruženja je javno, ukoliko Skupština ne donese odluku da se sprovede tajno glasanje .

Glasanje se obavlja podizanjem ruku delegata i izjašnjavanjem za, protiv ili uzdržavanjem.

U slučaju tajnog glasanja, vrši se zaokuruživanjem broja ispred imena ili zaokruživanjem imena kandidata za koga se glasa i ubacivanjem glasačkog listića u posebnu glasačku kutiju koju nadzire i obezbeđuje Komisija.

Po izvršenom tajnom glasanju članovi Komisije se povlače u posebnu prostoriju, otvaraju glasačku kutiju, utvrđuju ukupan broj glasačkih listića i pristupaju brojanju glasova.

Nevažećim će se smatrati glasački listić u kojem je zaokuruženo više kandidata za isto mesto ili je dopisano ime novog kandidata ili je uz ime postojećeg kandidata dopisana funkcija za koju kandidat nije predložen ili je glasanje izvršeno na nejasan način.

Ukoliko je za neki organ Udruženja predložen za svako mesto samo po jedan kandidat, a ukupno onoliko kandidata koliko se i bira, važećim će se smatrati i glasanje u kome su jednim potezom zaokružena imena svih predloženih kandidata za isti organ.

Nevažeće glasanje u jednom delu ne čini nevažećim glasački listić u drugom delu u kome je glasanje obavljeno na ispravana način.

O završenom prebrojavanju glasova Komisija sačinjava zapisnik , koji potpisan od strane svih članova, zajedno sa glasačkim listićima, predaje privremenom predsedavajućem, odnosno predsedniku Skupštine.

Član 42.

Kada je za izbor na jedno mesto utvrđena lista sa većim brojem kandidata,izabran je kandidat koji u prvom krugu dobije natpolovičnu večinu glasova prisutnih delegata Skupštine.

Ukoliko nijedan od kandidata ne ostvari natpolovičnu većinu glasova prisutnih članova Skupštine,dva kandidata sa najvećim brojem glasova u prvom krugu idu u drugi krug glasanja.

U drugom krugu je izabran onaj kandidat koji dobije veći broj glasova (prosta većina).

Kada je za izbor na jedno mesto utvrđen samo jedan kandidat, on će se smatrati izabranim ako se za njega izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine.

Ukoliko kandidat ne dobije natpolovičnu većinu glasanje se ponavlja, sa drugim kandidatom.

Komisija za izbor i imenovanje objavljuje rezultate izbora na istoj sednici Skupštine.

Član 43.

Ukoliko ima prigovora na ispravnost glasanja i rada Komisije za izbor i imenovanje, oni moraju biti izjavljeni odmah nakon saopštavanja rezultata izbora.

O izjavljenim prigovorima Skupština odlučuje na istoj sednici glasanjem.

Član 44.

O sednicama Skupštine vodi se zapisnik.

Zapisnik se vodi u pisanoj formi i u obliku tonskog zapisa.

Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici, naročito o predlozima o kojima se raspravljalo, sa imenima učesnika u raspravi, o zaključcima koji su na sednici prihvaćeni i o rezultatu glasanja o pojedinim pitanjima i o izrečenim merama.

Bitni delovi izjave delegata Skupštine koji je na sednici izdvojio mišljenje unose se u zapisnik na njegov zahtev.

Usvojeni zapisnik potpisuje predsednik Skupštine Udruženja odnosno privremeni predsedavajući Skupštine i overači zapisnika.

Zapisniku se prilažu kopije materijala koji su bili razmatrani na sednici.

O zapisniku se stara stručna služba (sekretar) Udruženja.

Član 45.

Nakon iscrpljenog dnevnog reda predsednik Skupštine, odnosno privremeni predsedavajući Skupštine objavljuje da je sednica Skupštine zaključena.

Član 46.

Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja.

Beograd, 20.11.2010. Predsednik

Skupštine UFTS „Sveti Sava“

X